Listing Category: Живот у општини

Градска општина Барајево: Светосавска 2, 11460 Барајево Централа 8302-115, 8302-126 Факс 8302-444     Адреса електронске поште: opstina@barajevo.bg.ls.gov.rs Управа Градске општине Барајево: 011/8302-712, uprava@barajevo.bg.ls.gov.rs Спортски центар Барајево: Барајевска 3, 11460 Барајево0800-009-006 Матичар: 8302-628 Инспекцијске службе:Комунална инспекција 8302-115 локал 128 Шалтер за предузетнике:  8302-105 Одељење унутрашњих послова:Централа 2816-008 Општински орган за прекршаје:8302-146 Јавна предузећа:      ЈКП „10. октобар“  Барајево: 0800 009 003 Центар за културу Барајево: 8302-110 Савез Самосталних Синдиката Београда – Општински Одбор Барајево 8300-009, 8301-512 Црвени Крст Барајево 8302-177Ловачко удружење Барајево 8301-388 Аутобуска Станица „Ласта” 8300-346 Дом Здравља Барајево 8300-186Хитна помоћ 8300-186Апотека Дома здравља Барајево 8300-542Здравствена станица Вранић 8332-012Здравствена амбуланта Бељина 8321-011 Ветеринарска амбуланта Барајево 8302-109 Пошта Барајево 8301-361-управник 685-695 Центар за Социјални рад 8300-401 Ватрогасна служба Барајево 193, 7872-740 Основне школе„Кнез Сима Марковић” 8300-124„Павле Поповић” Вранић 8332-022 Средња школа Барајево 8300-426Предшколска установа „Полетарац” 8300-194 БанкеКомерцијална банка 8302-142 Спортски савез Барајево 8301-321 Комесаријат за избеглице  8300-316 Републички Геодетски завод– одељење Барајево 8300-141 Електродистрибуција Барајево 8302-107 Београдски водовод 8303-735 Управа за јавна плаћања– експозитура Барајево 8300-424 Библиотека Јован Дучић” Барајево 8300-389 Црквене општинеБарајево 8303-641Вранић 8332-017Баћевац 8303-338Бељина 8321-422Лесковац 8181-262 Месне канцеларијеАрнајево 8321-041Барајево 8302-100Баћевац 8302-169Бељина 8321-030Бождаревац 8301-550Велики Борак 8354-148Вранић 8332-030Глумчево брдо 8325-795Гунцате 8300-150Лисовић 8301-707Манић 8321-533Мељак 8340-030Рожанци 8321-042Шиљаковац 8354-044

Најважније саобраћајнице на подручју општине су Ибарска магистрала, регионални пут Липовица – Космај и пруга Београд – Бар. Барајево је од Београда удаљено 27 километара (Ибарском магистралом), односно 24 км. пругом. Добре везе постоје и са општинама Лазаревац, Сопот, Младеновац и Аранђеловац. Разгранатом мрежом асфалтних путева центар општине повезан је са свих 12 села у општини. Превоз путника обавља предузеће Ласта, како у локалном саобраћају, тако и на линији према Београду. Бољем превозу путника знатно је допринело и отварање линије Беовоза Београд – Лајковац. У центру Барајева изграђено је модерно стајалиште Беовоза, а уређено је и стајалиште у Ненадовцу. Неопходно је увођење већег броја полазака Беовоза на овој линији. Велики део општине Барајево, водом за пиће снабдева се из система београдског водовода који улаже значајна средства у обнову водоводне мреже као и у изградњу нове мреже. На београдски водовод прикључена су следећа насеља: Барајево (већи део), већи део Баћевца, Гунцате, део Бождаревца, део Вранића, Мељак и Шиљаковац. У току су радови на изградњи водовода Баћевац – Велики Борак, и према месним заједницама на југу општине – Лисовић, Бељина, Арнајево, Рожанци и Манић. У свим насељима на подручју општине изграђена је телефонска мрежа. Укупан број телефонских прикључака креће се око 10.000.

Барајево нема развијену индустрију. Фабрика кугличних лежајева са аутоматизованом производњом, капацитета 20,5 милиона комада годишње, која је запошљавала преко 600 радника, данас не ради. Иста судбина задесила је и погон за производњу светиљки “Електрон”. У наредном периоду ови производни капацитети, који су требали бити носиоци привредног развоја овога краја, морају дефинисати свој статус. Добри потенцијали за привредни развој, који се огледају пре свега у дефинисаним индустријским зонама, доброј саобраћајној инфраструктури и близини Београда као највећег тржишта, за сада су још увек неискоришћена шанса. Индустријска зона Требеж, комунално, инфраструктурно и урбанистички је потпуно уређена. Поред неколико већ саграђених производних капацитета, омогућује изградњу и отварање већег броја мањих и средњих предузећа. Пословна зона формира се и уз Ибарску магистралу у Мељаку и Вранићу. Значајан потенцијал Барајево има у до краја урбанистичко разрађеној стамбено-пословној зони у Насељу Гај где је изграђена комплетна инфраструктура. Оно што охрабрује потенцијалне инвеститоре је чињеница да је поступак добивања потребних сагласности, односно грађевинских дозвола, код надлежних општинских органа управе, максимално поједностављен. На подручју општине регистровано је око 1.100 привредних субјеката, највише у области трговине, грађевинарства, саобраћаја и прерађивачке индустрије. У структури барајевске привреде највеће учешће има пољопривреда у којој преовлађује индивидуални сектор. Око 13.000 хектара је обрадивог земљишта. Годишње се произведе преко 22.000 тона кукуруза и око 5.300 тона пшенице. Барајево, као сточарски крај, представља значајног снабдевача тржишта месом и млаком. Годишње се откупи између 400 и 500 хиљада литара млека. Пољопривредни произвођачи располажу са преко 1500 трактора, 70 комбајна, исто толико берача кукуруза и осталом механизацијом и прикључним машинама које омогућавају квалитетно обављање пољопривредних радова у оптималним роковима. Поред два млина, у Барајеву и Вранићу, постоји и силос капацитета 650 вагона. Две земљорадничке задруге, у Барајеву и Арнајеву, олакшавају пољопривредницима набавку неопходног репроматеријала, од семенске робе до сточне хране, преко више продајних места – магацина, а постоје и пет откупних места за откуп млека са расхладним уређајима. У приватном сектору под воћњацима и виноградима је 1100 хектара. Око 4.500 хектара је под шумом, од чега је 3.000 хектара у приватној својини. Шумама које нису у приватном власнишштву газдује ЈП “Србијашуме”.

Општина Барајево, иако релативно мала по броју становника и територији на којој се простире, валику пажњу поклања развоју спорта а посебан акценат се ставља на стимулисање спортских активности најмлађе популације. У оквиру Спортског савеза Барајева делују 23 клуба са више од 700 регистрованих такмичара, што представља заиста инпозантан податак имајући у виду чињеницу да је Барајево једина београдска општина која не поседује спортску халу, тако да је бављење спортом у зимском периоду веома отежано. Овај проблем је делимично превазиђен захваљујући „фудбалском балону“ Спортског центра „Чолаковић“. Овај спортски објекат је изграђен по највишим стандардима Европске Фудбалске Уније (УЕФА) а осим основне намене у балону се организују такмичења и из других спортских грана. Барајевска општина је последњих година много напора и средстава уложила у развој спортске инфраструктуре у свим деловима наше општине. Терени за мале спортове изграђени су у свим Месним заједницама а већ постојећи су у потпуности реновирани. Сви терени су ограђени а захваљујући постављању рефлектора омогућено је бављење спортом и у вечерњим часовима. У оквиру Спортског центра „Плешке“, који се налази у непосредној близини центра Барајева, постоје и два отворена базена која ће у блиској будућности поново бити стављена у функцију.На подручју Липовачке шуме, познате туристичко излетничке локације, изграђен је терен за препонско јахање на коме је 2003. године одржано прво ноћно такмичење у нашој земљи.Велики природни потенцијал представља и вештачко језеро „Дубоки поток“. На овој атрактивној локацији предвиђена је изградња неколико спортских објеката (терни за одбојку и мали фудбал на песку) а сам водени комплекс је изузетно погодан за одржавање веслачких такмичења и такмичења у спортском риболову. Треба поменути и стрелиште код Ловачког дома на коме се одржавају бројна такмичења у гађању покретних мета. Фудбалска игралишта последњих година добила су потпуно нови изглед а за многе од њих уместо речи „игралиште“ са правом можемо користити термин стадион. Саграђене су трибине, потпуно нове свлачионице као и сва неопходна пратећа инфраструктура. Током године у Барајеву се одржава велики број спортских такмичења и манифестација а посебну тежину имају „Ноћни турнир у малом фудбалу“ који се скоро три деценије сваког јула одржава у Лисовићу. Одлуком Скупштине општине Барајево лисовачки турнир је уврштен у манифестације од општинског значаја. Велику пажњу шире спортске јавности привлачи и фудбалски турнир за млађе категорије који се у оквиру обележавања великог верског празника Преображења Господњег половином августа одржава на спортском комплексу Фудбалског клуба Барајево. Од 2008. године ова спортска манифестација прерасла је у такмичење међународног карактера. Од атлетских такмичења издваја се „Крос малих шампиона“, манифестација која сваке године у Барајево доведе неколико стотина најперспективнијих атлетских нада из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Већ традиционални Куп Барајева у каратеу у организацији Карате клуба „Сенсеи“ слови за једно од најпрестижнијих такмичења млађих категорија у овом спорту. Наша општина је у октобру 2008.године по први пут била домаћин и једна етапе велике међународне бициклистичке трке „Трофеј Београда“. Сваке шесте године Барајево је и домаћин фудбалског турнира приградских општина на коме наступају репрезентације чији се играчи такмиче у матичним општинским лигама. Што се спортских резултата тиче у пследње време највише успеха имају чланови Карате клуба „Сенсеи“ чији су такмичари остварили запажене резултате на Европском првенству које је крајем октобра 2008. одржано у Прагу. Ту су и младе барајевске стонотенисерке које са великим успехом наступају у Првој стонотениској лиги Србије. Пласманом у Српску лигу Фудбалски клуб Лисовић постигао је највећи успех у историји барајевског фудбала. Ведете барајевског спорта свакако су Бранислава и Зоран Јовановић вишеструки светски и европски прваци у боди билдингу. Не сме се заборавити ни познати фудбалски интернационалац Чедомир Ђонићевић, који је са великим успехом бранио боје више српских, грчких и кипарских клубова. Он се касније више него успешно опробао и у тренерским водама а врхунац његове тренерске каријере представља освајање фудбалског Купа Србије и Црне Горе са екипом ФК Железник. Запажене резултате, у обе конкуренције, постижу и кошаркаши, атлетичари, стрелци… Спортски савез Барајево изузетно је активан по питању потстицања и популаризације развоја школског и рекреативног спорта. У општини Барајево са успехом ради неколико фудбалских школа (Барајево, Баћевац, Вранић, Лисовић…) а Кошаркашки клуб Барајево са великим успехом наступа у свим старосним категоријама почев од пионирске па све до сениорске. Све више младих Барајеваца своје слободно време проводи на бројним спортским теренима што је још један доказ да се у нашој општини велика пажња поклања развоју физичке културе код најмлађих генерација.

Туризам је велика али још увек недовољно искоришћена шанса за бржи развој општине Барајево. Захваљујући чињеници да нема развијену индустрију,подручје општине још увек спада у подручја са незагађеном животном средином. Да би тако остало и у будућности, Барајево је међу првим београдским општинама донело одлуку о усвајању Локалног еколошког акционог плана ( ЛЕАП) у циљу очувања и заштите квалитета животне средине. Географски положај, климатске прилике, разноврсност биљног и животињског света, као и богато историјско, етнолошко и културно наслеђе овог краја представљају стабилну основу за развој различитих облика туризма. А успешан пример интеграције туризма, заштите животне средине, пољопривредне и руралне економије је еко-агро туризам. Управо у оваквој стратегији развоја општина Барајево види своју шансу. Атрактивна ловишта са разним врстама дивљачи, очувана природа, бистри потоци и питоми обронци, бескрајне шуме и језеро богато рибом- најбоље представљају Барајево и његову околину. Највећи очувани шумски појас чини комплекс Липовичких шума које покривају 1200 ха и налезе се на свега 20 км од центра Београда. Све ово пружа могућности за развој излетничког, еколошког и рекреативног туризма. Ловачко удружење „Мића Поповић“ броји око 600 чланова, организованих у 16 секција и газдује ловиштем у површини од 22.000 ха од чега је преко 4.500 ха под шумом. Ловно продуктивна површина је 15.000 ха. На подручју општине Барајево углавном је заступљена срнећа дивљач. Затим зечја, фазанска, јаребичија, а задњих година појавиле су се дивље свиње, као и шакали и дивље мачке. Календарски ловна сезона траје од 16.октобра до 15.јануара на фазана, а на зеца до 15.децембра. Ловачко удружење организује порибљавање језера „Дубоки поток“ које се налази на удаљености од 2 км од центра Барајева. Језеро покрива површину од 7,2 ха. Постало је омиљено одредиште бројним љубитељима природе и риболовцима. На језеру постоји могућност развоја многобројних водених спортова , као и искоришћење саме обале за школе у природи, трим пешачке стазе, бициклисичке стазе – моунти бике, кампова за логоровање извиђача, љубитеља природе, феријалаца и сл. Сезона риболова почиње 1. јуна и траје све до краја новембра.На језеру је даноноћно организована рибочуварска служба. Најзначајнији културно-уметнички и историјски споменици су Црква брвнара у Вранићу из 18.века која је стављена под заштиту, основна школа у Вранићу која је подигнута 1848. године, Матића кућа с краја 18. века која је рестаурирана 1977. године, стара зграда основне школе у Бождаревцу из 1891. године, остаци старих воденица, стара породична кућа са доксатом и стара механа Љубинковића у Бељини, римски мост у Бељини, стара механа у Барајеву. Црквена ризница у Вранићу богата је великим бројем експоната из археолошких налазишта са овог подручја, старог новца, оружја, икона и црквених књига, етнографског материјала, докумената и форографија важних личности.

Центар за културу Барајево формиран је 2008. године одлуком Скупштине Градске општине Барајево. Својим Програмом рада Центар је предвидео реализацију програма културно-уметничког и аматерског стваралаштва у области књижевности, позоришта, ликовног и музичког стваралаштва, филмске уметности, очувања фолклорног и етно стваралаштва, као и један богат трибински програм са актуелним темама. Свој удео Центар има и у програмима манифестационог и традиционалног карактера. Централна општинска манифестација «Барајеву у походе» представља синтезу културних дешавања са јасном дугорочном програмском оријентацијом. Основни циљни садржаји су развој књижевне речи и историјског туризма. Реализују се од 19.августа («Преображење») до 28. августа («Велика Госпојина») када општина прославља свој дан поштујући историјску чињеницу да је на Велику Госпојину 1805. године у Великом Борку формирана Прва српска влада. „Дани Кнеза Симе Марковића“За време трајања манифестације организју се изложбе, концерти, књижевне вечери, наступи културно-уметничких друштава и етно-група, спортска такмичења, богат забавни програм и излети. „ДАНИ Будимира – Буце Јовановића, Илије и Милије Спасојевића и Радоја Митровића – Барајевца“ – јул 2009. годинеГунцате, село надомак Барајева домаћин је музичке манифестације, која окупља велики број певача и инструменталиста народне музике у знак сећања на музичаре пореклом из Барајева који су својим талентом, стваралаштвом и радом оставили значајан траг на естрадној сцени. САБОР „СВ. ИЛИЈЕ“ у Вранићу, 2. августаТрадиционално, сваког августа уВранићу окупљају се културно-уметничка друштва, рецитатори и вокални солисти. Црквена општина и мештани Вранића, заједно са својим гостима обележавају дан Св. Илије. То је уједно и прилика да се упознате са Црквеном ризницом у Вранићу која представља изузетно историјско благо, вековима чувано, Матића кућом, шумадијском кућом с краја18. века и око 350 етнографских историјских предмета. „Културно-спортске свечаности – Спасовина 2009“Традиционални ноћни турнир у малом фудбалу у Лисовићу одржава се сваке године у периоду од 25. јуна до 12. јула. Промоција спортских активности и здравог начина живота, начело су турнира Спасовине.Турнир окупља неколико селекција: пионири, кадети, јуниори и сениори, од којих је најзанимљивије, самим тим и најпосећеније, управо такмичење у сениорскиј конкуренцији. У Барајеву ради и Књижевни клуб „Јован Дучић“, који је организатор фестивала родољубиве поезије у Великом Борку. Клуб је посебно активан у раду са млађим нараштајем. На фреквенцији 105,9 ФМ програм емитује 24 часа дневно Радио Барајево. Скупштина општине издаје билтен под називом “Барајевски гласник” који излази једном месечно у тиражу од 3000 примерака и бесплатно се дистрибуира грађанима. Библиотека „Јован Дучић“ Барајево послује као организациона јединица Библиотеке града Београда од 1989. године. Поред централног одељења у Барајеву, постоји и огранак „Бранко Ћопић“ у Вранићу (зграда спомен-дома).  Библиотека „Јован Дучић“ располаже са  56183 библиотечких јединица (књига) а огранак „Бранко Ћопић“ Вранић 20869 књига (податак након обављене редовне ревизије књижног фонда, децембар 2024.). Књижни фонд ових библиотека је добро структуиран, у складу са потребама јавних, позајмних библиотека. Библиотека послује на лиценцираној стандардизованој електронској основи (БИСИС 5), каталог Библиотеке је јавно доступан и претражив (www.bgb.rs). На годишњем нивоу библиотека „Јован Дучић“ има 2940 редовних чланова, огранак „Бранко Ћопић“ Вранић, 560. Поред свакодневних бављена основном библиотечком делатношћу, библиотеке организују програмске активности, као што су књижевни сусрети, предавања, промоције,  изложбе, организоване посете. Нарочита пажња се посвећује раду са младима (вртићи, школе). Запослено је 3 стручна радника (један библиотекар и два књижничара).  Начелник одељења библиотеке „Јован Дучић“ је Владан Николић, дипломирани библиотекар. Више о поменутим библиотекама на интернет страницама:

Основне школе ОСНОВНА ШКОЛА „КНЕЗ СИМА МАРКОВИЋ“ – БарајевоАдреса: Светосавска 77, 11460 БАРАЈЕВОТел: 011/8300-124, 8301-243, факс 8304-639Е-маил: osmvs@beotel.yu, www.edu.yu Основна школа ради у 15 објеката (матична школа и 14 подручних школа) и има 1536 ученика. Матична школа је опремљена фискултурном салом, библиотеком са 13.614 књига, читаоницом, свечаном салом са видео бимом и два кабинета са рачунарима. Настава је кабинетска за ученике од И до ВИИ разреда. Секције: новинарска, еколошка, огранак „Сремуша“, спортске секције (у оквиру „спортиш“ такмичења ОШ „Кнез Сима Марковић“ је 2008. године проглашена за најбољу школу на територији града Београда) ОСНОВНА ШКОЛА „ПАВЛЕ ПОПОВИЋ“ – ВранићАдреса: Трг палих бораца и жртава фашизма 3 ВРАНИЋТел: 011/ 8332-022Е-маил:  ospavlepopovic@eunet.rs Школа ради у 3 објекта (матична школа и две подручне школе у Мељаку и Шиљаковцу) Средња школа “СРЕДЊА ШКОЛА БАРАЈЕВО”Адреса: Светосавска 4 А , 11460 БАРАЈЕВОТел: 011/8300-426 , 8300-206Е –маил:  skolabarajevo@yahoo.com Школа је отворена 01.септембра 1976. године. Школује следеће образовне профиле: пољопривредни техничар, руковалац – механичар пољопривредне технике, цвећар – вртлар, аутомеханичар-аутолимар, трговац, економски техничар, женски и мушки фризер. Капацитет школе је оком 900 ученика, распоређених у 30 оделења. Школа је опремљена библиотеком са око 10.000 књига, два кабинета за информатику са по 18 рачунара, радионицом за обуку ученика машинске струке, салонима за обуку мушких и женских фризера, кабинетом за трговце, фискултурном салом и спортским теренима. Предшколска установа ПУ “ПОЛЕТАРАЦ”Адреса: Светосавска 83, 11460 БАРАЈЕВОТел: 011/8300-194, 78-72-122 ( рачуноводство )Е-маил: p.u.poletarac@beotel.net Објекти:I Депаданс „Слончићи“ , тел: 8300-334II Депаданс „Звончићи“ , тел: 8303-830III Вртић „Јагодица“ Вранић , тел:833-33-32И 13 подручних оделења у месним заједницама Деца су распоређена у 18 васпитних група узраста од 18 месеци до 7 година.Радно време: 6,30 – 16,30 часоваПрограм: АДодатне активности: школа рачунара, плесна школа, енглески језик, спортски програм (акредитован од Министарства просвете) под називом “Буди прав, бићу здрав”.

О здравственој заштити становника општине Барајево брине Дом здравља „Др Милорад Влајковић“ у Барајеву. Садашњи објекат Дома здравља отворен је 1978. године. У оквиру ове установе раде: Служба опште медицине са патронажом, Служба за здравствену заштиту жена, Служба за здравствену заштиту деце и омладине, Служба за стоматолошку здравствену заштиту, Дијагностичка служба у чијем саставу је и кабинет за радиолошку дијагностику, кабинет за ултразвучну дијагностику, кабинет физикалне медицине и рехабилитације, Апотека, Служба хитне медицинске помоћи, Лабораторија, а од 1986. године и Центар за хемодијализу са 8 дијализних места.Консултативно специјалистичке службе ( интерно, ОРЛ и неуропсихијатрија) организоване су кроз интернистичке амбуланте.