Пише: Југослав Рађеновић
Завршна свечаност Фестивала поезије „Оловко, не ћути“ још једном је у Центру за културу Барајево окупила љубитеље стихова, уметности и искрене речи. У пријатној и емотивној атмосфери, одржана је промоција истоименог зборника који доноси најлепше песме са овогодишње песничке смотре.
Књига обухвата више од стотину песама – мисаоних, родољубивих, љубавних и дечијих – и сведочи о богатству стваралачког духа и дубокој љубави према писаној речи. Свака песма у њој је мали траг срца, део емоције преточене у стих.
На почетку вечери, присутне је срдачно поздравила менаџерка Центра за културу, Данијела Станисављевић, захваливши се песницима и свима који су допринели да манифестација „Оловко, не ћути“ из године у годину расте, живи и спаја људе.
„Поезија нас спаја, оплемењује и подсећа да у свету брзине и тишине реч још има снагу да додирне срце“, поручила је Данијела, најавивши богате планове Центра за будуће поетске и културне програме.
О самом зборнику говорио је професор и песник Горан Хаџи Боричић, који је публици приближио његов значај и подсетио колико су овакви сусрети важни – не само за заједницу, већ и за сваког појединца који ствара, осећа и дели.
У свечаном делу вечери уручене су повеље и захвалнице најуспешнијим песницима у категоријама дечије, љубавне, мисаоне и родољубиве поезије. Награђени аутори затим су се представили својом поезијом – а сваки изговорени стих испраћен је дугим, топлим аплаузом, оним који само искрена емоција може да изазове.
Посебан тренутак вечери било је представљање нове директорке Центра за културу Барајево, Јелене Божовић, чије присуство је дочекано са радошћу и надом у нове успехе и богат културни живот Барајева.
Вече је завршено у духу песништва, дружења и искрених емоција – онако како то само стихови умеју да учине.
Јер, као што је поручено са бине:
„Док год има оних који пишу и оних који слушају – оловка заиста не ћути.“