У Вранићу су данас код Спомен дома положени венци у знак сећања на 7. јул, датум који се некада обележавао као Дан устанка. У име ГО Барајево венце су положили заменица председника општине Наташа Јојић Ћурчић, заменик председника Скупштине Данијел Шиљковић и члан оптштинског Већа Ненад Савић. Венце су положиле и делегације Удружења „20. Децембар“ из Вранића, УБНОР-а Барајево, као и Анте Дадић, једини живи борац Прве пролетерске бригаде.
Након полагања венаца, присутнима су се обратили професор историје и члан општинског Већа Ненад Савић, председник Удружења „20. Децембар“ из Вранића Владан Пантић, и члан УБНОР-а Барајево Радован Новићевић.
Ненад Савић у свом говору истакао је да је у последњих 30 година потпуно погрешном историографском интерпретацијом 7. јул постао прилично непопуларан датум, означен као почетак братоубилачког рата:
„Тај датум није могао бити почетак грађанског рата у Србији, јер тог дана није почињено никакво плански смишљено убиство, већ су у једном инциденту, где је међусобно коришћено оружје, уз природну инстинктивну реакцију, страдала два жандарма, који су у том тренутку били припадници квислиншког апарата. Припадници тог истог апарата два дана раније су у Београду отпочели са стрељањем талаца, а до 23. јула 1941. године стрељано је преко 100 лица, од којих је већина била српске националности. 7. јул је датум који не треба ни претерано глорификовати, али никако не треба ни скрајнути и заборавити, јер је, гледано из чисто антифашистичког ракурса, тај дан означио почетак борбе између родољубља и непокоравања окупацији и свесно одабраног квислиншког деловања, уз нажалост, неизбежно ратно страдање, које су тог дана могле доживети обе стране и где је вероватно пресудила спретност и брзина у руковању оружјем“, рекао је између осталог Савић.
Владан Пантић подсетио је на страдале мештане Вранића у Другом светском рату, док је Радован окупљенима рецитовао делове родољубивих песама и монодрама.
