Барајево нема развијену индустрију. Фабрика кугличних лежајева са аутоматизованом производњом, капацитета 20,5 милиона комада годишње, која је запошљавала преко 600 радника, данас не ради. Иста судбина задесила је и погон за производњу светиљки “Електрон”. У наредном периоду ови производни капацитети, који су требали бити носиоци привредног развоја овога краја, морају дефинисати свој статус. Добри потенцијали за привредни развој, који се огледају пре свега у дефинисаним индустријским зонама, доброј саобраћајној инфраструктури и близини Београда као највећег тржишта, за сада су још увек неискоришћена шанса.
Индустријска зона Требеж, комунално, инфраструктурно и урбанистички је потпуно уређена. Поред неколико већ саграђених производних капацитета, омогућује изградњу и отварање већег броја мањих и средњих предузећа. Пословна зона формира се и уз Ибарску магистралу у Мељаку и Вранићу. Значајан потенцијал Барајево има у до краја урбанистичко разрађеној стамбено-пословној зони у Насељу Гај где је изграђена комплетна инфраструктура.
Оно што охрабрује потенцијалне инвеститоре је чињеница да је поступак добивања потребних сагласности, односно грађевинских дозвола, код надлежних општинских органа управе, максимално поједностављен.
На подручју општине регистровано је око 1.100 привредних субјеката, највише у области трговине, грађевинарства, саобраћаја и прерађивачке индустрије. У структури барајевске привреде највеће учешће има пољопривреда у којој преовлађује индивидуални сектор. Око 13.000 хектара је обрадивог земљишта. Годишње се произведе преко 22.000 тона кукуруза и око 5.300 тона пшенице. Барајево, као сточарски крај, представља значајног снабдевача тржишта месом и млаком. Годишње се откупи између 400 и 500 хиљада литара млека.
Пољопривредни произвођачи располажу са преко 1500 трактора, 70 комбајна, исто толико берача кукуруза и осталом механизацијом и прикључним машинама које омогућавају квалитетно обављање пољопривредних радова у оптималним роковима. Поред два млина, у Барајеву и Вранићу, постоји и силос капацитета 650 вагона. Две земљорадничке задруге, у Барајеву и Арнајеву, олакшавају пољопривредницима набавку неопходног репроматеријала, од семенске робе до сточне хране, преко више продајних места – магацина, а постоје и пет откупних места за откуп млека са расхладним уређајима.
У приватном сектору под воћњацима и виноградима је 1100 хектара. Око 4.500 хектара је под шумом, од чега је 3.000 хектара у приватној својини. Шумама које нису у приватном власнишштву газдује ЈП “Србијашуме”.
