Barajevo nema razvijenu industriju. Fabrika kugličnih ležajeva sa automatizovanom proizvodnjom, kapaciteta 20,5 miliona komada godišnje, koja je zapošljavala preko 600 radnika, danas ne radi. Ista sudbina zadesila je i pogon za proizvodnju svetiljki “Elektron”. U narednom periodu ovi proizvodni kapaciteti, koji su trebali biti nosioci privrednog razvoja ovoga kraja, moraju definisati svoj status. Dobri potencijali za privredni razvoj, koji se ogledaju pre svega u definisanim industrijskim zonama, dobroj saobraćajnoj infrastrukturi i blizini Beograda kao najvećeg tržišta, za sada su još uvek neiskorišćena šansa.
Industrijska zona Trebež, komunalno, infrastrukturno i urbanistički je potpuno uređena. Pored nekoliko već sagrađenih proizvodnih kapaciteta, omogućuje izgradnju i otvaranje većeg broja manjih i srednjih preduzeća. Poslovna zona formira se i uz Ibarsku magistralu u Meljaku i Vraniću. Značajan potencijal Barajevo ima u do kraja urbanističko razrađenoj stambeno-poslovnoj zoni u Naselju Gaj gde je izgrađena kompletna infrastruktura.
Ono što ohrabruje potencijalne investitore je činjenica da je postupak dobivanja potrebnih saglasnosti, odnosno građevinskih dozvola, kod nadležnih opštinskih organa uprave, maksimalno pojednostavljen.
Na području opštine registrovano je oko 1.100 privrednih subjekata, najviše u oblasti trgovine, građevinarstva, saobraćaja i prerađivačke industrije. U strukturi barajevske privrede najveće učešće ima poljoprivreda u kojoj preovlađuje individualni sektor. Oko 13.000 hektara je obradivog zemljišta. Godišnje se proizvede preko 22.000 tona kukuruza i oko 5.300 tona pšenice. Barajevo, kao stočarski kraj, predstavlja značajnog snabdevača tržišta mesom i mlakom. Godišnje se otkupi između 400 i 500 hiljada litara mleka.
Poljoprivredni proizvođači raspolažu sa preko 1500 traktora, 70 kombajna, isto toliko berača kukuruza i ostalom mehanizacijom i priključnim mašinama koje omogućavaju kvalitetno obavljanje poljoprivrednih radova u optimalnim rokovima. Pored dva mlina, u Barajevu i Vraniću, postoji i silos kapaciteta 650 vagona. Dve zemljoradničke zadruge, u Barajevu i Arnajevu, olakšavaju poljoprivrednicima nabavku neophodnog repromaterijala, od semenske robe do stočne hrane, preko više prodajnih mesta – magacina, a postoje i pet otkupnih mesta za otkup mleka sa rashladnim uređajima.
U privatnom sektoru pod voćnjacima i vinogradima je 1100 hektara. Oko 4.500 hektara je pod šumom, od čega je 3.000 hektara u privatnoj svojini. Šumama koje nisu u privatnom vlasnišštvu gazduje JP “Srbijašume”.
