Знаменитости општине Барајево
Барајево се налази на 30 километара јужно од цетра Београда и ако га нисте посетили свакако би требало да баш тамо организујете један једнодневни излет. Можда нисте никад размишљали о овом пределу, а он нуди толико излетничких и спортско–рекреативних активности, културно–историјских споменика, сакралних објеката и осталог богатства историјског наслеђа. Овде можете наћи атрактивна ловишта са разним врстама дивљачи као што су зечеви, фазани, јаребице, очувану природу, сеоске пејзаже, бистре потоке, густе шуме и прелепу природу око језера које је богато рибом, што су услови које место треба да има да би постало примамљиво за викенд одмор. Црквена порта, црква брвнара, лепи сеоски пејсажи, извори, бунари, чесме, зову да их откријете, а три велика храста лужњака, иначе споменик природе, се поносно уздижу и “оживљавају” лепотом и мирисима. Управо у Барајеву има доста места која гостима нуде окружење за кратке излете, са локалним специјалитетима и места за одмор без преноћишта. Барајево има и добру понуду за мини одмор и уживање у лепотама природе и културно-историјским атракцијама, идеалне услове за бег у мирну сеоску идилу, дивљење славним цкрвама и посета шармантним дражесним селима.
Липовичка шума
Једно од лепших излетишта града се налази на територијама општинама Барајево и Чукарица, поред магистралног пута Београд – Чачак, који је познатији као Ибарска магистрала. Поред бројних ресторана, кафана, овде се налазе и бројни мотели и хотели, а уз овај важан пут налази се и ово излетиште, одосно, шума која се простире на 5.500 хектара. Ова шумска оаза, налази се на само 20 километара од центра града.
У питању је Липовачка шума чију вегетацију чине простране ливаде, пашњаци, али и листопадне шуме. Најчешћа врста која се среће је храст, и то углавном мађарски и турски храст. У шуми протиче и поток који прави мини кањон. На територији ове шуме се налази и извориште Топчидерске реке. Зеленило на све стране чини да уживају и ваша плућа и ваше очи.
Језеро Дубоки поток
Једна од локација које би требало искористити за пикник је Језеро Дубоки поток у Барајеву. Уједно је једна од дестинација јако битних за екотуризам Београда и туризам на селу. Описујући дивна језера у близини Београда нисмо заборавили ово језеро. Оно би уз језеро Паригуз требало да буду права конкуренција Ади и Савском језеру. Уз мало улагања и обновљања постаће очаравајућа излетишта око Београда.
Ово вештачко језеро направљено пре тридесетак година се налази у оквиру београдске општине Барајево. Покрива површину од неких 7 хектара што је идеално за пецање, а напаја га поток по коме је језеро добило име. Уз сам насип налази се пријатан сплав ресторан на коме можете предахнути и попити пиће.
Црква брвнара у Вранићу
Наша врло позната црква брвнара, проглашена за споменик културе од великог значаја, налази се у месту Вранић, где у близини протиче река Колубара, а мало даље поносно стоји планина Космај. Црква брвнара у Вранићу је саграђена 1823. године на темељима још старије цркве из XВИИИ века, а посвећена је Св. 40 великомученика (Младенци). Основа је правоугаона, грађена је од храстовог дрвета, који је познат по својој дуговечности, а кров је покривен бибер црепом. Црква је иконостасом и преградом у припрати (део од улаза у цркву до централног дела цркве) подељен на три дела. Из припрате се степеницама иде у поткровље, које је вероватно служило за хор. Додатно се истичу врата на западној страни која су ручно резбарена и бојена, а треба поменути и богат покретни фонд састављен од икона, старих предмета и књига, међу којима се налази и велики резбарени крст Хаџи Рувима из 1800. године.
Три храста лужњака
Ово заштићено подручје се налази у месту Шиљаковац, на месту који зову Баре. Заштићено подручје сачињавају три стабла храста лужњака, који су преостали од некадашње велике храстове шуме, површина око њих од око 50 ари, а у близни протиче и речица Робаја и додатно доприносе аутентичном изгледу околног пејзажа. Висина стабала је преко 20 метара, а пречник крошњи око 30 матара. Пречници дебала су преко једног метра, а старост између 150 и 220 година. Иначе, храст лужњак достиже старост до 1.000 година, и најдуговечнија је врста листопадног дрвећа, бар на подручју Европе. Поред природног, овај споменик има и велики историјски значај пошто је око њихових стабала и крошњи 1941. године био одржан народни збор на коме је донета одлука о подизању устанка против фашизма. Стабла су стављена под заштиту закона 1969. године, а старалац заштићеним подручјем је локална месна заједница.
Црква Светог Арханђела Михаила
Црква Светог Арханђела Михаила која је изграђена између 1813. године и 1819. године у време прве владавине кнеза Милоша Обреновића и као таква представља пример најранијег црквеног градитељства у време овог владара. Налази се на малом узвишењу изнад просторно културно-историјске целине Чаршија у Бељини чији је део. Изграђена је на месту старијег објекта за који се претпоставља да је из средњег века. Црква Св. Аранђела Михаила припада групи једнобродних грађевина, а прелеп изглед јој додатно даје камен од кога је сазидана, а чија површина је додатно урашена плитком рељефном декорацијом. Дебљина овог каменог зида је око једног метра. Иконостас у цркви је урађен 1849. године, у стилу класицизма, а рад је сликара Димитрија Посниковића. У порти се налази неколико надгробних споменика из 18. и 19. века. Неколико пута је обнављана, а 1922. године после оштећења од земљотреса је обновљена када је и добила данашњи облик.
Велики Борак
Велики Борак је по предању добио име по манастиру који је имао име Борак, а онда је током драматичних догађаја током Првог српског устанка испред имена Борак додато и “Велики”. Ово место је подарило Београду и Србији више знаменитих личности, а најзначајнији међу њима су кнез Сима Марковић (кнез, војвода и попечитељ финансија, односно прив министер финансија у Србији) и јунак Милисав Чамџија (који је испред других устаника током Првог српског устанка први ушао у Београд). Велики Борак је познат и по томе што је овде на Велику Госпојину одржана 1805. године прва Народна скупштина устаничке Србије на којој је основан Правитељствујешћи совјет српски. Ово је у суштини била прва Српска влада, односно први орган извршне власти у Србији. Током Другог светског рата овде је изврешн злочин над становништвом Великог Борка када је после борби које су вођене овде стрељано 11 становника, велики број кућа је попаљен, а многи су били мучени и пребијани.
Тројан чесма
Уколико обилазите центар Барајева и околине можете један споменик који се налази у улици са десне стране општине Барајево. У питању је спомен чесма „Тројан“ која је посвећена палим ратницима балканских ратова и Првог светског рата. Лепо је ограђена зидићем од камена, окружена је зеленилом и представља леп украс центра општине.
Напоменули бисмо да се чесма налази у центру Барајеву, али ван главног пута неких 30-ак метара, као и да у околини сем ње, угоститељских објеката у центру и старе механе која је у прилично лошем стању, нема других садржаја, па по нашем мишљењу обилазак чесма може бити део неког озбиљнијег истраживања Барајева и околине и да не би требало сама спомен чесма да буде повод доласка.
Матића кућа
Реч је о Матића кући, која је изграђена у првој половини 19. века и припада типу шумадијских чатмара, као и многе старе куће шумадијског краја, али је једна од ретких које су сачуване и реконструисане. Пошто није могла бити сачувана на месту где је првобитно подигнута пренесена је у црквену порту. Зидана је у бондричној констуркцији која подразумева да се простор између дрвених стубова и греда испреплиће грањем и прућем који су потом премазивани блатом. Дрвена кровна конструкција је прекривена пљоснатом ћерамидом, а оно што је занимљиво је да се већ код ове куће види да надстрешница има испуст од скоро једног метра и да постоје косници који јој дају додатно атрактиван изглед, при чему је однос између тела куће и крова одличан, што додатно кући даје ликовни и архитектонску вредност. Кућа је првобитно је имала две просторије, оџаклију и собу, али је касније мало измењен ентеријер. Одмах поред Матића куће, поред пута кроз Вранић се налази 6 помоћних објеката (2 млекаре, 2 коша и 2 магазе), који су овде донети са места из Вранића или из суседних села.